POČETAK JEDNE TAXI PRIČE...
Prvi dan u taxiju...I moj početak priče o kojoj sam dugo razmišljao.Uh, bilo mi je mnogo lakše dok sam „vrteo đevrek“, nego u ovom momentu, kad želim da ovu priču podelim sa vama...Ali, posle toliko vremena, sada neću odustati...Odvozaću još ovu vožnju, pa moja odjava...
Mislim da nema muškarca koji nije poželeo da bar jednom u životu bude na mestu taxiste, da uključi taximetar i krene na adresu...Mene je sasvim slučajno, kao što se i dešavaju stvari u životu, život gurnuo u taxi...I veliko mu hvala, jer sam naučio jednu veliku životnu školu...i uspeo da promenim svoje poglede na svet i ljude.
A sve je krenulo iz čista mira, uz jutarnju kafu...Ja sam bio u nekom vakumu, prazan...Pijem kafu sa drugarom, vlasnikom taxija, i on me pita, onako, iz čista mira:Sine, zašto ne uzmeš malo da vrtiš đevrek, da ti se odmori mozak od svih gluposti?
Gledam ga, i pristajem...bez trunke razmišljanja...Poznajem grad, poznajem ljude, neće biti frke...I tu, u tom momentu, primim virus, zvani taxi, koji me je drmao 5 godina, i koji mi je totalno promenio život...
5 godina noćne smene u taxiju...teško za objasniti...Postaneš deo noći, deo jednoj života u gradu, koji se rađa sa prvim mrakom, i nestaje sa zorom.Deo života mnogih lica, uglavnom devojaka...Da, uglavnom devojaka, koje taxi kao takav, neodoljivo nosi sa sobom.Dok pišem o svojim danima, tj noćima u taxiju, sećanja mi lagano naviru...I tek sa ove distance shvatam, da mi je svaki dan bio nova priča...novi susreti, nova poznanstva...
Želeo sam da ovu svoju priču odmah počnem prvom vožnjom, ali tek sada shvatam da to ne ide tako lako...Pokušao sam da izračunam, koliko sam imao vožnji za 5 godina rada, i zastao sam...Između 20 000-25 000 vožnji !!! U proseku po 2. stranke...Cela Marakana mi je prošla kroz auto!!! Pokušaću, ako budem umeo i mogao, da spomenem neke momente, pošto mi je tek sada jasno šta sam počeo da radim, o čemu da pišem.Pisaću vam o vožnjama u kojima ljubomorne devojke traže svoje muškarce, o muškarcima koji varaju svoje devojke, koristeći taxi...o 3 porođaja koje sam imao u autu...o vožnjama kriminalaca, o pokušajima pljačkanja...o toliko stvari koje je većina vas možda gledala samo na filmovima...Imena neću koristiti, biće u ovim mojim pričama i poznatih, a zlatno pravilo je diskrecija...I zbog toga sam mnoge od tih poznatih faca, često i svuda vozio...Sutra ću krenuti u svoji prvu vožnju, a ako se nekome od vas svide moje priče, neka slobodno sedne...Vožnja je gratis...
07/27,2010, at 20:09
Visit blog
saveta komentara i zelim da pomognem mladima.
09/24,2009, at 00:10
Visit Poslednji Skaut
Prva vožnja, i odmah shvatam da će mi ući u krv, pa ću postati ovisnik...
Spremam se, auto mi je odavno sprema i namirisan.Nisam još svestan ni gde idem ni kako ću da se snađem, ali, ni ne mislim previše o tome, Samo da krenem...Sveže septembarsko veče, puštam laganu muziku, i posle svih procedura prijave na vezu, dobijam svoj prvi poziv...Palim cigaretu i krećem...Treperim.
Na adresi me čeka gospođa. Vrlo pristojnog izgleda,seda pozadi, govori adresu, i ja lagano krećem. Nudi mi bombonu...Mislim u sebi: Mani se ženo i bombone i svega, zar ne vidiš da ne znam gde je levo. Ali, kao da mi nije suđeno da bude normalna vožnja, nego da odmah vidim ono što ću posle toga mnogo puta videti i doživeti...
„Znaš, majstore, već 10 godina živim sama u velikom stanu“ progovori iz čista mira. „Muž mi je umro, i ja sam ostala sama.Izdajem lokale, i uživam.“ Dok mi ona priča šta radi i gde izlazi, ja se trudim da ne zalutam, ulicama koje poznajem kao svoj dzep. „Znači, ipak ima istina u svim onim pričama koje sam slušao od momaka koji su vrteli đevrek u taxiju“, pomislih u sekundi, izbegavči za milimetar da udarim u auto koji izlazi sa parkinga. Otegla mi se vožnja u beskonačnost, nikada da stignem do adrese na koju bi stranka-gospođa trebala da izađe...Ako nešto ne izmisli, pomislih u sebi. „Majstore, da li hoćeš da mi ostaviš svoj broj telefona, ja se često vozim taxijem, a vidim da si ti sasvim fin mladić, pa...?“ Stižem, i jedva čekam da izađe iz auta, da zapalim u prvi lokal da popijem kafu, ali nije kraj...“Majstore, ajde idemo na neko piće, ako imaš vremena“
Gledam je u retrovizor, ona se smeši...“ Gospođo, hvala na pozivu, ali nemam vremena“
Razočarana, daje mi dobar bakšiš, uz molbu da joj ostavim broj telefona. Dajem joj broj telefona od svog kuma...Gledam je kako lagano odlazi...Ne mogu da izdržim, moram da je pozovem i nešto joj kažem: „Izvinite, gospođo! “ Ona se veselo okreće... „ Predomislio si se? pita me kroz osmeh. „ Nee, gospođo, samo sam hteo da vam kažem, da ja nisam MAJSTOR!!!“
09/16,2009, at 09:02
Visit stepskivuk
Seo sam...vozi.
I pricaj...
VOzi bilo gde,pricaj bilo sta.
Vazna je voznja.
Pozdrav...
09/16,2009, at 08:23
Visit AnaM
Mislim da će biti interesantno svraćati na tvoj blog.
Volim priče iz života, više nego one iz mašte.
Kad će prva priča??:)
09/16,2009, at 08:07
Visit bokikojic
Nazalost sam daleko za tu voznju, ali nikad se ne zna. Mozda jednog dana i ja da se provozam sa tobom i cujem tvoje interesantne price...
/Boki